učesnici konferencije

U sredu 09. oktobra u okviru 10.Međunarodnog sajma zaštite životne sredine ECOFAIR 2013, preduzeće Greentech je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Beogradskim sajmom organizovalo konferenciju „Perspektive industrije reciklaže ambalažnog otpada“. Pred punom svečanom salom Beogradskog sajma, konferenciju je otvorila načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Radmila Šerović. Ona je prikazala pozitivne rezultate primene Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o amabalaži i ambalažnom otpadu, donetih 2009. godine koji su uvođenjem principa „zagađivač plaća“ omogućili finansijske mere za ulaganja u sektor upravljanja otpadom i zaštitu životne sredine uopšte.

U svom izlaganju načelnica odeljenja za upravljanje otpadom je skrenula pažnju veliki broj dozvola koji je u poslednjih nekoliko godina izdat reciklerima i sakupljačima otpada što od strane samog Ministarstva, tako i Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i lokalnih samouprava. Gotovo 80% ovih dozvola izdato je sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada, što stvara utisak da je u Srbiji sakupljanje razvijenije od reciklaže otpada.

Međutim, u praksi nadležno Ministrastvo nema uvid u stvarne aktivnosti koje sprovode vlasnici ovih dozvola, te je načelnica odeljenja za upravljanje otpadom najavila reviziju svih izdatih dozvola u Republici Srbiji, što su okupljeni predstavnici reciklažne industrije jednoglasno podržali.

Generalni direktor preduzeća za reciklažu Greentech iz Novog Sada, Mihail Mateski je u svojoj prezentaciji brojkama dočarao disproporciju u količinama PET ambalaže koje se na tržište Srbije plasiraju, sakupe i recikliraju. Prema podacima iz izveštaja Agencije za životnu sredinu, Carine i samih reciklera PET otpada, popunjenost postojećih kapaciteta reciklera PET otpada je samo 39%, dok se na tržištu Srbije sakupi i reciklira samo 29% količina koje se plasiraju, a što je u 2012. godini iznosilo 45.206 tona. Paradoks je da količina sakupljenog i recikliranog PET otpada u 2012. godini od oko 13.000 tona značajno premašuje postavljene nacionalne ciljeve u sakupljanju i reciklaži plastičnog otpada od 7,5%, odnosno samo 3.400 tona.

Na osnovu ove statistike vidi se da, usled nedovoljno razvijenog sakupljanja, i dalje najveći deo iskorišćene PET ambalaže završava na deponijama, iako su u Srbiji kapaciteti industrije reciklaže PET otpada mogu da zadovolje preradu približno 75% količina plasiranih na tržište.

Direktor Fabrike Umka iz Beograda, najvećeg reciklera kartona u Srbiji, Miloš Ljušić je istakao da postavljeni nacionalni ciljevi nemaju efekat na razvoj reciklažne industrije i neobezbeđuju rast sakupljanja i reciklaže otpadnog papira i kartona. Kao jedan od glavnih problema u sistemu naveo je nizak nivo opremljenosti sakupljača (vozila, prese, preskontejneri, itd), niske nacionalne ciljeve i nedovoljno razvijenu svest o potrebi razdvajanja ambalažnog otpada i reciklaže. Direktor Umke je izneo stav da bi bilo dobro da se i u Srbiji, po uzoru na pojedine dražave u okruženju, uvedu subvencije za reciklažnu industriju i povećaju postojeće subvencije za sakupljane ambalažnog otpada čime bi se unapredili kapaciteti i efikasnost sakupljača, umanjili negativni uticaji oscilacija cena sekundarnih sirovina na tržištu, obezbedio dalji razvoj "zelene ekonomije" i otvaranje novih radnih mesta, kao i zapošljavanje socijano ugroženih kategorija stanovništva.

Aleksandra Mandić, predstavnica Srpske fabrike za reciklažu stakla iz Grejača, koja je od 2004. godine članica Jula korporacije iz Grčke, istakla je da je popunjenost njihove fabrike, koja se jedina bavi tretmanom otpadnog stakla u Srbiji samo 40%. Od toga samo 5% količina stiže iz javnih komunalnih preduzeća.

Generalni direktor preduzeća Brzan plast, Rade Simić predstavio je investiciju ovog preduzeća realizovanu u saradnji sa kompanijom Tetra pak u fabriku u reciklažu tetrapaka prvu takve vrste na prostoru Balkana. Ova fabrika, kapaciteta 8.000 tona godišnje, je nedavno počela sa radom, najveći deo materijala za reciklažu nabavlja iz uvoza, a sa domaćeg tržišta preradi u proseku samo 100 kg otpadnog tetrapaka. Prema podacima preduzeća za reciklažu tetrapaka Brzanplast, Vrnjačka Banja sakupi i preda na reciklažu više tetrapaka nego grad Beograd.

Generalni menadžer, prvog srpskog operatera za upravljanje otpadom Sekopaka, Violeta Belanović – Kokir u svojoj prezentaciji prikazala je rezultate poslovanja i navela da je u Srbiji skoro 80% privrede ušlo u sistem operatera, što je značajan procenat čak i za zemlje Evropske unije.

Kao dalji korak u unapređenju uspostavljenog sistema upravljanja ambalažnim otpadom generalna menadžerka Sekopaka vidi reviziju postojeće zakonske regulative u delu definisanja obaveza svih učesnika u lancu sistema upravljanja ambalažnim otpadom, zatim usvajanje Uredbe o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada za period 2015 – 2019. sa jasno definisanim nacionalnim ciljevima, kao i podizanje kapaciteta sakupljanja komunalnog ambalažnog otpada i podizanje sakupljačkih sistema svih vrsta ambalažnog otpada kako bi se postojeći reciklažni kapaciteti popunili i otvorili novi. Violeta Belanović – Kokir je naglasila da je za uspeh sistema i realizaciju nacionalnih ciljeva izuzetno značajno pomeranje fokusa sakupljanja na sve vrste ambalažnog otpada, a ne samo tržišno profitabilnih.

Direktor Ekostar paka, Vojislav Stanković je u svom izlaganju na temu nacionalnih ciljeva za period 2015-2019 izneo stav da je neophodno ciljeve uskladiti sa kapacitetima sakupljača i reciklažne industrije, obezbediti brže povećanje procenta nacionalnih ciljeva, ali i uspostaviti balans njihovog nivoa i mogućnosti privrede da finansijski isprati povećanje nacionalnih ciljeva.

Direktor Ekostar paka je istakao da je potrebno uvesti finansijske, bankarske ili druge vrste garancija operaterima, kao i standardizovati njihov rad u pravcu određivanja minimalnog broja sklopljenih ugovora sa sakupljačima, minimalnog broja zaposlenih i sl. Stanković je naglasio da se mora zabraniti trgovina otpadom od strane operatera, kako bi se sprečile zloupotrebe u okviru postojećeg sistema.

Svi učesnici konferencije su imali jedinstveno mišljenje kada je u pitanju inspekcijski nadzor, kog treba pojačati u čitavom sistemu upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Predstavnici reciklažne industrije su ovom prilikom izrazili svoja očekivanja da će u narednom periodu biti intenziviran dijalog sa predstavnicima nadležnog Ministarstva koje priprema izmenu postojeće regulative u oblasti upravljanja otpadom, a savetnik Privredne komore Srbije, gospodin Siniša Mitrović, koji je bio i moderator konferencije, je najavio i veći angažman Privredne komore Srbije u uspostavljanju permanentog dijaloga između industrije, operatera, sakupljača sa jedne i predstavnika administracije sa druge strane.

Prezentacije svih učesnika konferencije možete preuzeti sa datih linkova:

www.greentech.rs/pp/BPPREZENTACIJA.pptx
www.greentech.rs/pp/EcofairUmka.pptx
www.greentech.rs/pp/EKOSTARPAK-prezentacija-ECOFAIR2013.ppt
www.greentech.rs/pp/Greentech_prezentacija.pptx
www.greentech.rs/pp/Sekopak-Ecofair9102013.pptx