Na prošlogodšinjoj konferenciji „Perspektive industrije reciklaže ambalažnog otpada“ organizovanoj u okviru ECOFAIR-a predstavnici industrije reciklaže ambalažnog otpada i operateri  sistema predstavili su potencijale, ali i probleme postojećeg sistema upravljanja otpadom. Kako je nedostatak sirovine za reciklažu ocenjen kao ključni problem daljeg razvoja industrije reciklaže ambalažnog otpada, ovogodišnja konferencija je u fokusu imala sakupljanje ambalažnog otpada. Da je ovo vrlo aktuelna tema u Srbiji pokazalo je prisustvo velikog broja predstavnika komunalnog sektora, sakupljača, industrije, republičke i pokrajinske administracije u sektoru životne sredine pa je Svečana sala Beogradskog sajma bukvalno bila popunjena do poslednjeg mesta. 

Konferenciju su otvorili predstavnici Ministarstva poljoprivredne i zaštite životne sredine, Aleksandar Vesić, šef odseka za strateška dokumenta i standarde i Radmila Šerović, načelnik odeljenja za upravljanje otpadom. Predstavnici resornog ministarstva su u svojim izlaganjima napravili osvrt na rezultate donošenje seta „zelenih“ zakona 2009. godine kojima su postavljeni temelji za razvoj reciklažne industrije i primenu EU standarda u oblasti upravljanja otpadom. Najavili su ovom prilikom donošenje Uredbe o planu smanjenja ambalažnog otpada za period 2015-2019. kojom se propisuju nacioalni ciljevi za reciklažu i ponovno iskorišćenje otpada. Nacionalni ciljevi su bili tema kako tako i prošlogodišnje konferencije, jer oni predstavljaju ključni instrument za dalji razvoj sakupljanja i reciklaže ambalažnog otpada u Srbiji.

 U definisanju novih nacionalnih ciljeva za reciklažu i ponovno iskorišćenje treba imati u vidu i trendove u Evropskoj uniji i novi koncept „Cirkularne ekonomije“ koji je na konferenciji predstavio Peter Hodoček predstavnik FEAD-a (Evropska federacija industrije otpada),  gost udruženja „Hrabri čistač“ jedinog člana FEAD-a iz Srbije . Predlog Evropske komisije pod sloganom „Ka cirkularnoj ekonomiji: program nula otpada za Evropu“ objavljen je 2. jula 2014. kao deo strategije „Evropa 2020“ kojom su definisani socio-ekonomski kriterijumi za 2020. godinu. Ovaj koncept, iako još uvek u formi nacrta o kom će se države članice EU tek izjašnjavati u narednom periodu, pokazuje nedvosmislenu nameru da se u Evropi emisija otpada u životnu sredinu otpada svede na najmanju moguću meru, a njegovi potencijali za ponovo iskorišćenje i reciklažu iskoriste za jačanje evropske ekonomije i otvaranje Evropi više nego potrebnih, novih radnih mesta. Peter Hodoček je u svom izlaganju predstavio ambiciozne ciljeve za koje se Evropska komisija u svom konceptu „Cirkularne ekonomije“ zalaže, detaljnije na linku (http://ec.europa.eu/environment/waste/target_review.htm)
FEAD je podržao ovaj predloge Evropske komisije, a zvaničan stav FEAD-a, prevden na srpski jezik se nalazi među dokumentima i prezentacijama za download na kraju teksta.

 Prema mišljenju Jelene Kiš, menadžera Recan fonda za reciklažu limenki, postojeći sistem nije dovoljno jasno izdiferencirao izvore sakupljanja otpada. Još uvek značajne količine sakupljenog otpada kojima se pravdaju specifični ciljevi dolaze iz komercijalnih tokova, te je neophodno dodatno podstaći sakupljanje komunalnog otpada.

Vojislav Stanković, direktor operatera  Ekostar pak se u svom izlaganju osvrnuo na nedostatke sistema upravljanja otpadom u Srbiji kao što su: nedovoljno angažovanje inspekcije, pojava nelojalne konkurencije, nekontrolisano izdavanje dozvola novim operaterima .

Kao ključne probleme u sakupljanju kada su neformalni sakupljači u pitanju naveo je uslove u kojima se vrši sakupljanje i nelojalnu konkurenciju, a u javnim komunalnim preduzećima lošu infrastrukturu za separaciju ambalažnog otpada. Kao jedan od velikih problema u uspostavljanju sistema za primarnu selekciju u javnim komunalnim preduzećima Stanković vidi česte promene rukovodstva i nedovoljnu zainteresovanost. 

Jelena Ratković, rukovodilac službe deponovanja otpada u Javnom komunalnom preduzeću “Čistoća” iz Kragujevca je u svom izlaganju stavila akcenat na loše ekonomske uslove u javnim komunalnim preduzećima i nedostatak finanijskih sredstava za ulaganje u razvoj infrastrukture za odvojeno sakupljanje otpada za reciklažu.

Generalni direktor Greentecha, Mihail Mateski je prikazao trendove u sakupljanju ambalažnog PET otpada koji pokazuju da i u 2013. godini sakupljanje u Srbiji gotovo 3 puta premašuje količine obuhvaćene nacionalnim ciljem za plastiku, ali da je još uvek popunjenost kapaciteta idnustrije reciklaže PET boca samo 39%. Direktor Greentecha je izneo mišljenje da je podizanje cilja za plastiku za period 2015-2019, godine preduslov za dalji razvoj sakupljanja i reciklaže plastike u Srbiji, ali da je pored toga neophodno urediti postojeći sistem i povećati njegovu efikasnost. Posebnu pažnju Mateski je posvetio uključivanju neformalnih sakupljača u legalne tokove sakupljanja otpada.

 Prema njegovim rečima ovo je pravac u kom će se kretati i Evropska unija u narednim godinama i da se na evropskoj konferenciji EXPRA/ ISWA u Bukureštu održanom početkom oktobra, moglo čuti da “na vratima Evropske unije mimo legalnih tokova radi oko million individualnih sakupljača i da se oni moraju što pre uključiti u sistem”. 

Šaban Salijević, predsednik Sindikata individualnih sakupljača iz Niša je na poziv direktora Greentecha, predstavio napore koje ovaj sindikat čini da uspostavi saradnju između javnih komunalnih preduzećima u Pirotu i Nišu i individualnih sakupljača koji bi za potrebe komunalnih preduzeća bili angažovani sa sakupljanju otpada u lokalnim zajednicama.

Moderator konferencije, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, Siniša Mitrović je u zaključku konferencije pozvao okupljene predstavnike resornog ministarstva, industrije i javnog sektora da pod okriljem Privredne komore nastave započet dijalog u cilju unapređenja postojeće zakonske regulative, a samim tim razvoja sakupljanja i reciklaže u Srbiji.

FEAD document

Prezentacija Mihail Mateski, GREENTECH.

Prezentacija Vojislav Stanković, EKOSTAR PAK